Razno

     Da li primećujete kako je svet postao izopačen? Ako ne primećujete mogu samo da vam zavidim jer ja ne mogu čudom da se načudim kad gledam ili slušam šta se sve dešava oko mene. Sve je manje poštenih ljudi i umesto da se toga stidimo mi se dičimo i svima ponosno pričamo kako smo „pronašli rupu u zakonu“ i kako smo se provukli dok su se drugi mučili. Čak nas i na fakultetu uče kako da prikupimo poene varanjem umesto da nas uče da se trud uvek isplati i da je važno pošteno raditi svoj posao. E, sad zamislite ovo: student koji se svega prva dva, tri meseca prve godine studiranja pojavljivao na fakultetu pre neki dan je diplomirao iako ga niko od kolega nikada nije video ni na jednom ispitu, ni na jednom predavanju...I onda će neko reći:“Snašao se čovek!“ Pa, da, sad je on ispao pametan a drugi koji redovno idu na fakultet su glupi!!! Možda je on pronašao neki drugi vid studiranja gde si telom kod kuće a mislima na fakultetu. Ko zna? Svašta se danas događa!!! 

     Koliko puta ste se našli u situaciji da ste primorani da uradite nešto iako to ne želiti, ili želite ali ne sad, drugi put kada budete imali više volje i više koncentracije i motivacije? Međutim to ne može da čeka jer imate nekog ko vas stano podseća na vaše obaveze i preti vam da ako to ne uradite baš sad, nećete moći da izađete na kolokvijum ili ako imate više od tri minusa nećete dobiti, potpis a pritom nikoga ne zanima da li ste vi možda bolesni, ili imate porodičnih problema... I šta se onda dešava? Vi ceo semestar jurite neke glupe potpise i pišete neke glupe seminarske koje niko ne čita ali vi zato morate da predate seminarski do određenog roka jer ako to ne uradite nećete moći da izađete na kolokvijum a ako ne izađete na kolokvijum nema teoretske šanse da dobijete veću ocenu od 6 a ako ne dobijete veću ocenu od 6 nećete imati dobar prosek a ako ne budete imali dobar prosek nećete dobiti stipendiju, ili još gore moraćete da vraćate kredit i tako u krug...a vi se stresate zbog svake gluposti i ne znate gde vam je glava da bi na kraju shvatili da na fakultetu učite 80% nevažnih stvari ili stvari koje nikada u životu nećete imati priliku da primenite! I onda se ja pitam čemu sve to? Ako učimo da bi nešto zaboravili onda to nema smisla. Sećate se svi da vas je učiteljica čim ste kročili u školu učila da nikada ne treba učiti zbog ocena a ja vidim da je to jedini razlog zbog čega učimo. Jer ako ne dobijemo dobru ocenu nećemo dobiti stipendiju ili...i tako dalje, kao što sam već rekla. Dakle dolazimo do zaključka da učimo da bi dobili diplomu, koju opet možemo da okačimo na zid jer nema posla. A čak i ako ima posla niko neće da zaposli fakultetski obrazovane jer su prekvalifikovani ili još gore jer će se mnogo bolje snaći i za veoma kratko vreme naučiti to što su stariji kadrovi učili godinama. I šta će se onda desiti sa tim starijim ljudima...pa ako imaju još malo godina do penzije možda će dobiti otpremninu a ako su tek na pola puta do penzije dobiće šut kartu jer ima boljih od njih. I što bi taj stariji radnik stavljao sebe u poziciju da ostane bez posla? Pa nije blesav to da radi!!! Lepo kaže nema posla i zdravo!
     I opet se vraćam na tu priču ima li smisla sve ovo što radimo i da li se treba nervirati oko ovih gluposti. Smisla nema ali moramo to da radimo jer se tako radi već 100 godina u nazad i ko si ti da sad nešto menjaš kad ti ljudi već toliko godina rade po svome i njima je super. Kad se mladi usprotive i pokušaju da kažu svoje mišljenje onda ih odmah neko klepi po učima i kaže:“Ćuti, ko si ti da nešto pričaš. Mogu otac da ti budem. Uopšte nemaš poštovanja prema starijima!“ A pita li se neko da li je ta starija osoba koja je upravo odbrusila mlađoj u pravu ili ga treba slušati bez obzira šta priča jer je stariji. To što je neko mlađi ne treba da znači da treba da ćuti. Naravno da treba da ima pravo na svoje mišljenje! Ne kažem da stariji ne trebaju da se poštuju! Naravno da trebaju, ali treba praviti razliku između poštovanja neke osobe i svoga mišljenja! Uvek treba reći svoje mišljenje i ne treba ga se stideti! To je jedini način da izađemo iz ovog začaranog kruga bez smisla. Neću da radim nešto što se radi 100 godina ako mislim da nije ispravno. Nažalost, niko me ništa ni ne pita!

 

   Nakon istorijskih podataka navešću neka tumečenja zbog čega je Jevrejski narod tako omrznut.
   Dva osnovna i vrlo povezana ispoljavanja su odlikovala dosadašnju istoriju negativnih odnosa prema Jevrejima. Prvo se sastoji u označavanju Jevreja krivim za različita zlodela i nazovi-zlodela tokom istorije (oni su izdali Hrista, oni su izmislili komunizam, oni vladaju svetom, oni u svojim kultovima ubijaju decu itd.). Drugo je jednostavan proizvod ovog prvog, a sastoji se u pozivanju na masovno istrebljenje Jevreja.
   Da li je bilo neophodno naći krivca i uništavati ga? Ljudi su čudan bića, puno greše, a izgleda malo praštaju. Ne mogu naći dovoljno veliki razlog da se opredelim da izbrišem sa lica zemlje neki narod. Ko je dovoljno kompetentan da proglasi nekog krivim i da se proglasi toliko moćnim da sudi nekom narodu?! Nažalost svi znamo njegovo ime. Ne želim ni da zamislim kako su se ti ljudi osećali dok su gledali kako se njihov svet ruši pred njihovim očima, kako gube svoje najmilije i ništa ne mogu da urade da to zaustave. Primorani su da se sakrivaju i mole da ih niko,nikada ne nađe inače...smrt, zagarantovana smrt i to na najsvirepiji način. Ko smo mi da kažemo da su Jevreji "krivi" za Hristovo pogubljenje, i da će morati za to da "plate". Rekla bih da je to zlonamerno tumačenje Novog zaveta. Onda s’druge strane neki narodi ih ne vole jer žive u specifičnim zajednicama a ko ih je na to naveo? Ako ste pažljivo pročitali prethodni tekst videli ste da je papa Pavle IV propisao 1555. bulu da Jevreji moraju stanovati u getu. I zato su oni nekome krivi!?
   To što su oni druge vere ne znači da ih kao pse treba ubijati kad god se nekom ukaže prilika. To ne znači da ih treba strpati u koncentracione logore.
   Tokom Drugog Svetskog rata ubijeno je 6 miliona Jevreja. Zaista strašno. Koliko god sam pokušavala da objasnim zašto je ovaj narod tako omrznut, našla sam vrlo malo razloga za to a svi znamo kakav tretman su imali tokom rata. Da li su oni to zaista zaslužili?

 

   Nisam jevrejka ali me jako pogađa sudbina ovog naroda. Nikada nisam mogla da razumem zašto drugi narodi toliko mrže Jevreje. Ako se i vi to isto pitate predlažem da pokušamo da nađemo odgovor zajedno. U prvom tekstu navešću hronologiju Jevrejskog naroda a u drugom pokušaću da približim navedene razloge zašto su Jevreji osuđeni na ovakvu sudbinu.
   Jevreji su semitska narodna i verska zajednica rasuta po celom svetu. Od oko 15 miliona Jevreja, 30% živi u Izraelu a 40% u SAD.
   Po kulturnoj tradiciji i izgovoru klasičnog jevrejskog jezika dele se na dve kulturne grupe: Sefarde, južnoevropske Jevreje, odnosno potomke izbeglica iz Španije i Portugala krajem 15. veka, i Aškenaze, severne i srednjoevropske (nemačko-poljsko-ruske) Jevreje.
   Prema podacima iz Biblije, Jevreji su prvo živeli u okolini grada Ura u Mesopotamiji, zatim su posle mnogo godina egipatskog nasilja napustili Egipat i osvojili Hanan, kasnije su se ujedinili i načinili državu kojom su vladali Saul, David i Solomon. Posle Salomonove smrti jevrejska država podelila se na 2 dela: Izrail s prestonicom u Samariji i Judeju s prestonicom u Jerusalimu.
   Posle toga Jevreji su bili pod vlašću Persijanaca, Aleksandra Velikog, Seleukida, Egipćana i Rimljana.
   Karlo Veliki je pozvao mediteranske Jevreje da nasele nemačke teritorije, pa je došlo do stalnog naseljavanja. Ova grana Jevreja dobiće naziv Aškenazi (hebr. Nemci).
U srednjovekovnoj Evropi netrepeljivost prema Jevrejima bila je velika. Jevreji su bili omrznuti među većinskim hrišćanskim stanovništvom zbog posebne vere i kulture. Kako je Rimokatolička crkva zabranjivala hrišćanima davanje zajmova pod kamatom, Jevreji tako postaju jedini pozajmljivači novca, što ih još dodatno omražava među stanovništvom.
   Izolacija Jevreja postaje naročito teška u doba reformacije i katoličke reakcije, kada je papa Pavle IV propisao 1555. bulu da Jevreji moraju stanovati u getu, tj. u odeljenim delovima gradova. Sve do polovine 18. veka kulturni i politički položaj Jevreja ne razlikuje se mnogo od onoga u srednjem veku. U katoličkim zemljama Jevreji žive u getima pod budnom paskom inkvizicije.
   Francuskom revolucijom počinje novi period u istoriji Jevreja. Godine 1791. francuski Jevreji su izjednačeni u građanskim pravima sa ostalim građanima. Od tada Jevreji se bore za slobodu veroispovesti i građansku ravnopravnost.
   Tokom 19. veka Jevreji će izboriti građansku ravnopravnost u svim evropskim zemljama osim u Portugaliji (tek 1910) i Ruskoj Imperiji.
   Godine 1948. osnovana je na većem delu britanskog mandatskog područja u Palestini država Izrael, u koju se uselilo nekoliko stotina hiljada Jevreja iz svih krajeva sveta. Useljavanje je bilo praćeno krvavim sukobima između Jevreja i Arapa. Do danas, uprkos mnogim mirovnim inicijativama i pregovorima, nije došlo do trajnog mira između Jevreja i Arapa.

 

     Sigurna sam da je svaka devojka barem nekoliko puta u životu doživela da joj neki napaljeni momak trubi iz kola. Ova vrsta misli da je idealan način da skrene pažnju na sebe baš ovaj, dakle trubeti kao idijot dok se sve devojke na ulici ne okrenu i upute mu svoje poglede. Moram priznati da je uspeo u svojoj nameri ali sam sigurna da će 90% devojaka na ovaj gest zakolutati očima i promrmljati :“Kakav kreten“. Postoji i napredniji oblik ove vrste. On se ne zadovoljava trubljenjem iz kola već on izbacuje glavu kroz prozor i viče što glasnije može dotičnoj devojci. Na sve ovo bi Ruška Jakić rekla:“Ne, nikako!“
     Nedavno mi je drugarica ispričala kako se lepo provela u jednom poznatom kafiću. Naime, jedan mladić je krenuo u toalet i zaboravio je da zatvori vrata...bilo bi dobro da je to najstrašniji deo priče, naime momak je zaboravio ko je, gde je i kojim povodom je krenuo na to mesto u trenutku kada je ugledao svoj lik u ogledalu. Potpuno se opčinio svojim izgledom. Narednih pola sata je pozirao kao pred fotoreporterima i divio se svom mišićavom telu, a moja drugarica se skoro nije tako nasmejala.
     Dakle, šta imamo na ponudi? Imamo jednu sirovinu, koja ima auto, napredniji oblik sirovine u kolima i imamo jednog narcisa i ogledalo. Prosto ne znam za koga da se odlučim. Drage devojke, morate priznati, težak izbor!

 

 Cудбина

   Судбина je, према народном веровању, сила која одређује живот сваког појединца и од које ce не може побећи. Судбина је оно што је неком предодређено, поготово најзначајнији догађаји у животу, укључујући час и начин смрти. Догађаји које човека сналазе сматрају му се досуђеним, а оно жељено које и поред уложеног труда остаје неостварено, сматра ce несуђеним.
   У филозофском смислу, судбина је нужни ред у свету којем је подвргнуто свако биће. Судбина није слепа или случајна као усуд (лат. fatum), него рационална премда је непозната појединцу који у њој учествује. Током историје, многи људи су били незадовољни само физичким објашњењима тешких болести, разних несрећа и преране смрти, па су претпоставили натприродни узрок невољама које долазе без обзира на заслуге. Веровање у судбину чини живот подношљивијим тиме што човеку омогућује прихватање рационалност универзума упркос очигледним неправилностима и неправдама.
   Постоје вештине и псеудонауке које настоје да спознају људску судбину. Неко ради наталну карту, неко гледа у длан, неко гледа у шољу, неко, веровали или не, у олово, а неко користи разне сервисе на нету који врше прорицање судбине или нпр. користи „Табелу слагања судбине“ где сабирањем свог датума рођења и датума рођења вољене особе може видити да ли су те две особе заиста створене једно за друго... А шта ако нису??? Да ли то значи да је веза то двоје осуђена на пропаст?
   Тумачење судбине је по мом мишљењу, отишло заиста далеко. Сигурна сам да многим људима није најјасније како је настао свет, зашто постоји живот, као се рађамо, зашто умиремо, зашто нам се дешавају разне ствари које нам живот чине компликованијим или зашто баш у исто време, на истом месту се сретну две особе и баш се у истом трену погледају или зашто се неко нађе у погрешно време на погрешном месту...Оној особи којој је све то јасно вероватно је ужасно досадно да живи овај живот.
   Неко ми је некада рекао да ћу дечка који ће ми пуно значити наћи на факултету, да је он у мојој близини и да га не примећујем. Можете само замишљати као ме је то оптерећивало. Човек мојих снова ми је испред носа а ја га не видим. Шта мислите да ли сам га пронашла? Посматрајмо ствари на следећи начин. Млада сам, студирам, излазим и неког дечка ћу наћи, ако се лепо будемо слагали, вероватно ће ми пуно значити. Наћи ћу га на факултету...прво је потребно дефинисати факултет. Да ли то значи да ћемо се нас двоје срести током студија, у згради мог факултета, можда згради његовог факултета, у студентском граду...ко то зна? Он је у мојој близини а ја га не примећујем??? Дефинисати близину!!! Шта је за неког близина? Да ли то значи да ме тај дечко прати у стопу где год да кренем, или студира у истом граду где и ја или можда живи у мом родном граду или можда живи у оближњем граду...
   И шта је закључак моје приче? Неко као гледа у звезде, врши неке прорачуне, црта неке графиконе и види шта ће мене чекати у животу. Нисам сигурна. Да пробам поново. Неко исприча уопштену причу која је врло неодређена, исприча пар детаља од којих ми се бар један деси односно који су толико уобичајени да се могу десити било коме и он је као погодио моју судбину.
   Људи верују у свашта, поготово ако им неко исприча неку лепу причу. За ту причу спремни су да плате колико год је потребно. Верујем да постоји нешто што ми зовемо судбином али је људи нису довољно истражили или она једноставно не може да се објасни или не постоје докази који је могу објаснити. Да постоје пророци који ће ми рећи шта ће ми се тачно догодити у животу...у то већ не верујем.
   За крај поставићу још једно питање. Ако се од судбине не може побећи, зашто онда људи желе да знају шта ће им се у животу десити. Нико неће, нигде побећи...нико неће избећи то што му следује...зашто се онда оптерећујемо својом будућношћу?

 

Da li žene znaju kakvi im se muškarci dopadaju?

Nemoguće je znati „pravu mešavinu“ osobina nekog muškarca koje bi privukle baš svaku ženu. Ali da li postoji samo jedna karakteristika koja je dovoljna da muškarca učini poželjnim?

Prema listi koju je sastavio „Jahu Šajn“ smisao za humor, ljubaznost, ali i finansijsko stanje su veoma bitni za uspešnu vezu. Treba napomenuti da lista nije rangirana – sve nabrojane osobine su jednako bitne. Pitanje je samo da li je jedna od njih dovoljna da vas neko „obori s nogu“.

Čuveni britanski list The Indipendent objavio je nedavno u odeljku o nauci i tehnologiji da su pronašli savršenog muškarca. Naime, nisu oni, već naučnici iz Gdanjska, Poljska. Oni su u svojoj naučnoj studiji, koju je predvodio Leszek Pokrywka, poredili stotine prosečnih osoba sa finalistima izbora lepote. Rezultati pokazuju da su ključni pokazatelji savršenog muškarca visina, indeks telesne težine, odnos struk-kukovi i struk-grudi.
         Super-atraktivan muškarac bi trebao da bude visok iznad 185 cm i između ostalog da ima odnos dužine nogu i gornjeg dela tela jedan naprema jedan. Takav odnos, kažu u studiji, muškarca čini mišićavijim a samim tim i atraktivnijim.

Da li će se žena zadovoljiti lepim muškarcem? Pa zavisi o kojoj kategoriji žena govorimo. U početku će svaka žena biti jako zadovoljna ako pored sebe ime lepog i poželjnog muškarca kojeg će moći sa ponosom da predstavi svojim dugaricama a kasnije već dolazi do problema. Ako govorimo o sponzorušama muškarac pored lepote mora da ima i dosta novca, ako govorimo o romantičnim ženama onda taj muškarac treba da bude nežan i romantičan u svakom trenutku i naravno da zna da skida zvezde sa neba, a ako govorimo o realnim ženama onda muškarac treba da im pruža sigurnost.

Kada na sve ovo dodamo i činjenicu da je došlo do promena i da su potrebe žena evoluirale tada dolazi do još veće konfuzije. Savremena žena neće tražiti od muškarca samo da joj obezbedi hranu, siguran krov nad glavom i sigurnost u surovom svetu.Ne, ona će zasući rukave, raditi u dve smene i pobrinuti se da sve to sebi obezbedi. Naravno ni deca joj neće predstavljati problem. Naprotiv dete ženu samo još više motiviše i daje joj snage da se još jače bori sa svim problemima.

Ako žena može sama da se pobrine za sebe pa šta će joj onda muškarac? Pa evo zašto. Svakoj ženi je potrebna pažnja. Zato i pored napornog rada ženu ništa neće sprečiti da mašta o svom princu na belom konju. Potreban joj je neko ko će joj pružiti ljubav, pažnju, nežnost, ko će znati da sluša i da razgovara, da razume, da uteši, da u svakoj prilici bude prijatelj i oslonac. Naravno neću zaboraviti da joj je potreban neko ko će znati detetu da promeni pelene, ko će znati da kuva, ko je spretan sa aparatima u domaćinstvu.

Nije ni čudo što se današnji muškarci posle svega gore navedenog nalaze u čudu. Dvoume se da li da budu mačo, nežni, sportski ili intelektualni tip.

E pa drage moje žene nije bitno da li je muškarac najlepši tip koga se ikada videli, da li sluša istu muziku kao vi, da li oblači baš onako kako ste vi u svojoj glavi zamislile, da li se bavi poslom koji ste vi želele da se bavi vaš muškarac... Ne, ništa od toga nije bitno. Ako pružite šansu nekom da vam se približi i da ga bolje upoznate iako on nije baš to što ste zamišljale možete lako uvideti da grešite i da niste ni svesne a da vam taj muškarac preko noći postane smisao života i prva osoba na koju pomislite kada se probudite. I da zaključimo...šta je u suštini savršen muškarac? Drage žene, savršen muškarac je onaj koji vas voli takve kakve jeste, koji će sve uraditi da ga svakim danom volite sve više i da ste svakog dana sve srećnije jer je baš on pored vas.

Kako izgleda studirati danas? Pre bilo kakvih objašnjenja dužna sam da opišem dve kategorije studenata.

Prvu kategoriju čine studenti koji su počeli da studiraju da bi nešto naučili. Ovi studenti su obično redovni na predavanjima, trude se da aktivno učestvuju u nastavi, uredno vode beleške…Obično ne spavaju tokom ispitnog roka ili spavaju svega nekoliko sati kako bi uspeli da se što bolje pripreme za ispit. Mogu se prepoznati po tome što su obično bledi u licu, oči su im crvene i otečene, imaju velike podočnjake. Ovi studenti se oslanjaju na svoje znanje, trude se da ostvare što bolje rezultate i najčešće uspevaju u tome. Oko sebe imaju puno ljudi od kojih je samo nekoliko njihov pravi prijatelj, za ostale su oni samo izvor informacija.
         Drugu kategoriju čine takozvani studenti - prepisivači. Dobro su obučeni za sve metode prepisivanja i pažljivo prate razvoj novih tehnika ovog načina polaganja ispita. Često im je teško da sami sastavljaju puškice da nabavljaju gotove od svojih starijih kolega - prepisivača. Ne stide se ničega, smatraju da su uvek upravu i najglasniji su kada profesor hoće da dodeli još neku predispitnu ili ispitnu obavezu. Odlikuje ih gramzivost. Iako ništa nisu naučili trude se da prepišu odgovore na sva pitanja i dobiju najvišu ocenu. U slučaju kada ne dobiju 10 bez imalo srama upadaju u kabinet profesora da se žale kako je moguće da im je skinut neki bod...šta bi bilo da su učili celu noć? ... kako bi se tek onda borili za svoju ocenu?! Ukoliko neko donese neka ispitna pitanja, svesku ili bilo kakav drugi materijal kod ovog tipa studenta kao da se upali neka lampica, brzo prilaze da se raspitaju o čemu se radi i obavezno uzimaju sebi primerak. Takođe su, kao i prva kategorija studenata, dosta uspešni tokom studiranja.

Postavlja se pitanje kojoj grupi pristupiti? Koja je bolja, koja bolje prolazi u životu? Da li ceo život biti pošten, ubirati plodove svoga rada ili se snalaziti, provlačiti kroz život, prihvatati tuđe zasluge.  Ne znam šta ćete izabrati vi dragi čitaoci ali ja ću se ipak opredeliti za pozitivnu stranu. Nadam se da mislimo na istu!

Španija

  Španija (España) je jugozapadna evropska država, graniči se sa Portugalom na zapadu i Francuskom i Andorom na severoistoku. Izlazi na Sredozemno more na jugu i istoku i Atlantski okean na severu i severozapadu, evropski deo Gibraltara graniči s Španijom. Glavni grad je Madrid. U sastavu Španije se takođe nalaze i dva arhipelaga: Balearska ostrva u Sredozemnom moru i Kanarska ostrva u Atlantskom okeanu. Seuta i Melilja (dve enklave na severu afričkog kontinenta sa statusom autonomnih gradova), kao i Livija (enklava u francuskim Pirinejima), takođe pripadaju španskoj državi.

Istorija

Reljef

Klima

Stanovništvo

  Prvog januara 2006. godine, Španija je imala 44.708.964 stanovnika. Gustina naseljenosti je 88,59 stan./km², a distribucija stanovništva u na celoj teritoriji je neujednačena. Madrid, okolina Madrida i obala su najgušće naseljene zone, dok je unutrašnjost znatno ređe naseljena.Danas oko 80% stanovništva živi u gradovima. U starosnoj dobi 0-19 godina je 33% populacije, u dobi 20-59 godina je 50%, a starijih od 60 godina ima 17%. Očigledno je i da španska populacija postaje sve starija, a na to utiče i mali prirodni priraštaj, koji iznosi svega 1 promil (stopa nataliteta je 10 promila, a mortaliteta 9 promila).
  Španija je prilično homogena što se religije tiče - 97% stanovništva je katoličke vere, 0,4% su protestanti i 2,6% ostali.

Antički Rim

 Stari Rim je na početku bila mala poljoprivredna zajednica osnovana u 8. veku p. n. e. koja je tokom vekoma izrasla u džinovsko Rimsko carstvo koje je obuhvatalo celo Sredozemno more, u kojoj su se kulture Antičke Grčke i Rima spojile u jednu civilizaciju. Ova civilizacija je bila toliko uticajna da su delovi nje opstali u modernom pravu, administraciji, filozofiji i umetnosti, formiravši temelje na kom su zasnovane zapadne civilizacije. U 12 vekova svog postojanja, Antički Rim je prešao put od monarhije preko republike do carske autokratije. U polakom opadanju od 2. veka nove ere, Rimsko carstvo se 395. godine konačno podelilo na dva dela, Zapadno rimsko carstvo i Istočno rimsko carstvo. Zapadni deo ja pao pod pritiskom Gota, posle čega je Apeninsko poluostrvo podeljeno u male nezavisne kraljevine i gradove-države u narednih 14 vekova, dok je istočni deo postao jedini naslednik antičkog Rima.

Geografija

  Pored glavnog grada, Večnog Rima, značajni su i Torino, Milano, Đenova, Venecija, Firenca, Bolonja, Napulj, Bari, Palermo, Kaljari i Katanija.

Stanovništvo

Religija

 80,2 % stanovništva su katolici, a samo 3,6 % pripada ostalim religijama od čega su 231.226 Jehovini svedoci, 35.000 su jevrejske veroispovesti, a ima i protestanata i muslimana. Katolička crkva je tradicionalno veoma jaka u Italiji.

Jezik

Kultura

Umetnost