Nakon istorijskih podataka navešću neka tumečenja zbog čega je Jevrejski narod tako omrznut.
Dva osnovna i vrlo povezana ispoljavanja su odlikovala dosadašnju istoriju negativnih odnosa prema Jevrejima. Prvo se sastoji u označavanju Jevreja krivim za različita zlodela i nazovi-zlodela tokom istorije (oni su izdali Hrista, oni su izmislili komunizam, oni vladaju svetom, oni u svojim kultovima ubijaju decu itd.). Drugo je jednostavan proizvod ovog prvog, a sastoji se u pozivanju na masovno istrebljenje Jevreja.
Da li je bilo neophodno naći krivca i uništavati ga? Ljudi su čudan bića, puno greše, a izgleda malo praštaju. Ne mogu naći dovoljno veliki razlog da se opredelim da izbrišem sa lica zemlje neki narod. Ko je dovoljno kompetentan da proglasi nekog krivim i da se proglasi toliko moćnim da sudi nekom narodu?! Nažalost svi znamo njegovo ime. Ne želim ni da zamislim kako su se ti ljudi osećali dok su gledali kako se njihov svet ruši pred njihovim očima, kako gube svoje najmilije i ništa ne mogu da urade da to zaustave. Primorani su da se sakrivaju i mole da ih niko,nikada ne nađe inače...smrt, zagarantovana smrt i to na najsvirepiji način. Ko smo mi da kažemo da su Jevreji "krivi" za Hristovo pogubljenje, i da će morati za to da "plate". Rekla bih da je to zlonamerno tumačenje Novog zaveta. Onda s’druge strane neki narodi ih ne vole jer žive u specifičnim zajednicama a ko ih je na to naveo? Ako ste pažljivo pročitali prethodni tekst videli ste da je papa Pavle IV propisao 1555. bulu da Jevreji moraju stanovati u getu. I zato su oni nekome krivi!?
To što su oni druge vere ne znači da ih kao pse treba ubijati kad god se nekom ukaže prilika. To ne znači da ih treba strpati u koncentracione logore.
Tokom Drugog Svetskog rata ubijeno je 6 miliona Jevreja. Zaista strašno. Koliko god sam pokušavala da objasnim zašto je ovaj narod tako omrznut, našla sam vrlo malo razloga za to a svi znamo kakav tretman su imali tokom rata. Da li su oni to zaista zaslužili?
Nisam jevrejka ali me jako pogađa sudbina ovog naroda. Nikada nisam mogla da razumem zašto drugi narodi toliko mrže Jevreje. Ako se i vi to isto pitate predlažem da pokušamo da nađemo odgovor zajedno. U prvom tekstu navešću hronologiju Jevrejskog naroda a u drugom pokušaću da približim navedene razloge zašto su Jevreji osuđeni na ovakvu sudbinu.
Jevreji su semitska narodna i verska zajednica rasuta po celom svetu. Od oko 15 miliona Jevreja, 30% živi u Izraelu a 40% u SAD.
Po kulturnoj tradiciji i izgovoru klasičnog jevrejskog jezika dele se na dve kulturne grupe: Sefarde, južnoevropske Jevreje, odnosno potomke izbeglica iz Španije i Portugala krajem 15. veka, i Aškenaze, severne i srednjoevropske (nemačko-poljsko-ruske) Jevreje.
Prema podacima iz Biblije, Jevreji su prvo živeli u okolini grada Ura u Mesopotamiji, zatim su posle mnogo godina egipatskog nasilja napustili Egipat i osvojili Hanan, kasnije su se ujedinili i načinili državu kojom su vladali Saul, David i Solomon. Posle Salomonove smrti jevrejska država podelila se na 2 dela: Izrail s prestonicom u Samariji i Judeju s prestonicom u Jerusalimu.
Posle toga Jevreji su bili pod vlašću Persijanaca, Aleksandra Velikog, Seleukida, Egipćana i Rimljana.
Karlo Veliki je pozvao mediteranske Jevreje da nasele nemačke teritorije, pa je došlo do stalnog naseljavanja. Ova grana Jevreja dobiće naziv Aškenazi (hebr. Nemci).
U srednjovekovnoj Evropi netrepeljivost prema Jevrejima bila je velika. Jevreji su bili omrznuti među većinskim hrišćanskim stanovništvom zbog posebne vere i kulture. Kako je Rimokatolička crkva zabranjivala hrišćanima davanje zajmova pod kamatom, Jevreji tako postaju jedini pozajmljivači novca, što ih još dodatno omražava među stanovništvom.
Izolacija Jevreja postaje naročito teška u doba reformacije i katoličke reakcije, kada je papa Pavle IV propisao 1555. bulu da Jevreji moraju stanovati u getu, tj. u odeljenim delovima gradova. Sve do polovine 18. veka kulturni i politički položaj Jevreja ne razlikuje se mnogo od onoga u srednjem veku. U katoličkim zemljama Jevreji žive u getima pod budnom paskom inkvizicije.
Francuskom revolucijom počinje novi period u istoriji Jevreja. Godine 1791. francuski Jevreji su izjednačeni u građanskim pravima sa ostalim građanima. Od tada Jevreji se bore za slobodu veroispovesti i građansku ravnopravnost.
Tokom 19. veka Jevreji će izboriti građansku ravnopravnost u svim evropskim zemljama osim u Portugaliji (tek 1910) i Ruskoj Imperiji.
Godine 1948. osnovana je na većem delu britanskog mandatskog područja u Palestini država Izrael, u koju se uselilo nekoliko stotina hiljada Jevreja iz svih krajeva sveta. Useljavanje je bilo praćeno krvavim sukobima između Jevreja i Arapa. Do danas, uprkos mnogim mirovnim inicijativama i pregovorima, nije došlo do trajnog mira između Jevreja i Arapa.
