Cудбина

   Судбина je, према народном веровању, сила која одређује живот сваког појединца и од које ce не може побећи. Судбина је оно што је неком предодређено, поготово најзначајнији догађаји у животу, укључујући час и начин смрти. Догађаји које човека сналазе сматрају му се досуђеним, а оно жељено које и поред уложеног труда остаје неостварено, сматра ce несуђеним.
   У филозофском смислу, судбина је нужни ред у свету којем је подвргнуто свако биће. Судбина није слепа или случајна као усуд (лат. fatum), него рационална премда је непозната појединцу који у њој учествује. Током историје, многи људи су били незадовољни само физичким објашњењима тешких болести, разних несрећа и преране смрти, па су претпоставили натприродни узрок невољама које долазе без обзира на заслуге. Веровање у судбину чини живот подношљивијим тиме што човеку омогућује прихватање рационалност универзума упркос очигледним неправилностима и неправдама.
   Постоје вештине и псеудонауке које настоје да спознају људску судбину. Неко ради наталну карту, неко гледа у длан, неко гледа у шољу, неко, веровали или не, у олово, а неко користи разне сервисе на нету који врше прорицање судбине или нпр. користи „Табелу слагања судбине“ где сабирањем свог датума рођења и датума рођења вољене особе може видити да ли су те две особе заиста створене једно за друго... А шта ако нису??? Да ли то значи да је веза то двоје осуђена на пропаст?
   Тумачење судбине је по мом мишљењу, отишло заиста далеко. Сигурна сам да многим људима није најјасније како је настао свет, зашто постоји живот, као се рађамо, зашто умиремо, зашто нам се дешавају разне ствари које нам живот чине компликованијим или зашто баш у исто време, на истом месту се сретну две особе и баш се у истом трену погледају или зашто се неко нађе у погрешно време на погрешном месту...Оној особи којој је све то јасно вероватно је ужасно досадно да живи овај живот.
   Неко ми је некада рекао да ћу дечка који ће ми пуно значити наћи на факултету, да је он у мојој близини и да га не примећујем. Можете само замишљати као ме је то оптерећивало. Човек мојих снова ми је испред носа а ја га не видим. Шта мислите да ли сам га пронашла? Посматрајмо ствари на следећи начин. Млада сам, студирам, излазим и неког дечка ћу наћи, ако се лепо будемо слагали, вероватно ће ми пуно значити. Наћи ћу га на факултету...прво је потребно дефинисати факултет. Да ли то значи да ћемо се нас двоје срести током студија, у згради мог факултета, можда згради његовог факултета, у студентском граду...ко то зна? Он је у мојој близини а ја га не примећујем??? Дефинисати близину!!! Шта је за неког близина? Да ли то значи да ме тај дечко прати у стопу где год да кренем, или студира у истом граду где и ја или можда живи у мом родном граду или можда живи у оближњем граду...
   И шта је закључак моје приче? Неко као гледа у звезде, врши неке прорачуне, црта неке графиконе и види шта ће мене чекати у животу. Нисам сигурна. Да пробам поново. Неко исприча уопштену причу која је врло неодређена, исприча пар детаља од којих ми се бар један деси односно који су толико уобичајени да се могу десити било коме и он је као погодио моју судбину.
   Људи верују у свашта, поготово ако им неко исприча неку лепу причу. За ту причу спремни су да плате колико год је потребно. Верујем да постоји нешто што ми зовемо судбином али је људи нису довољно истражили или она једноставно не може да се објасни или не постоје докази који је могу објаснити. Да постоје пророци који ће ми рећи шта ће ми се тачно догодити у животу...у то већ не верујем.
   За крај поставићу још једно питање. Ако се од судбине не може побећи, зашто онда људи желе да знају шта ће им се у животу десити. Нико неће, нигде побећи...нико неће избећи то што му следује...зашто се онда оптерећујемо својом будућношћу?