Mrzim Dan zaljubljenih. Jedan od razloga zašto ne volim ovaj praznik je taj što uvek pomislim šta je sa onim momcima i devojkama koji nisu u vezi, kojima ljubav nije uzvraćena. Kako se oni osećaju kada dođe ovaj „praznik“?! Odgovor je vrlo jednostavan. Osećaju se bedno. Dok su oko njih mnogi zaokupirani ovim „važnim danom“ i kupovinom poklona oni sede u svojim sobama i slušaju tužne pesma o neuzvraćenoj ljubavi ili osobama koje su izneverene i koje su izgubile veru u ljubav. Međutim ovo nije pravi razlog zbog čega ne volim ovaj dan. Nekada sam na ovaj dan odlazila u Mužlju u ulicu Hunjadi Janoša. Kada bi čula da su stigli gosti vikala bi Jovana da požuri i uzme žito i izađe pred goste. Naravno on nikada ne bi odmah dotrčao nego bi ti vikala iz sveg glasa tako da može da te čuje pola ulice. Ovaj dan pamtim po slavskom kolaču koji je imao na vrhu simbole koje si pravila od testa. Uvek si bila tako uzbuđena da nam objasnih šta koji simbol znači i zašto si se baš za njega odlučila. Često je dolazio pop a tvoja porodica bi se okupila u krug i ako bi se svaki minut u godini tukli, svađali, provocirali, nervirali jedni druge tih nekoliko minuta dok bi vrteli slavski kolač vi biste bili jedna skladna porodica, koja sve što ne valja ostavlja iza sebe i trudi se da ne upropasti ovih nekoliko posebnih minuta. Nakon toga lomili biste kolač i svi bi se izljubili. Kolač nikada nije bio nešto posebno lep ali je meni bio poseban. Sećam se sitnih kolača, posebno kuglica sa orasima, supice koja je bila bljutava jer praktično ništa nisi smela da jedeš kao obični ljudi, mesa koje je uglavnom bilo masno i loše jer je to tvoj muž nabavio od nekog prijatelja iz kafane „Cepelin“. Sećam se da bi pre večere teča, pošto bi malo više popio, uzeo da čita delove iz crkvenih knjiga kako bi se pokazao kao veliki pravoslavac i sećam se da bi posle svega sat ili dva već bio dovoljno nacvrcan da bi počeo da podjebava sve oko sebe a posebno svog najboljeg prijatelja iz kafane, koji mu je nekada bio komšija. Sećam se da bi se Joca i Naca često potukli i da bi se ti jako iznervirala zbog toga. Sećam se da si znala da okupiš nas nekoliko devojčica i da nas vodiš da nam se pohvališ kako si lepo ukrasila torte.Uvek si mi posebno naglasila koja je od kokosa. Sećam se da bi dolazila u sobu sa mojim tatom i da biste nam puštali muziku koju sve vi slušali dok ste bili mladi i da bismo pravili divne igranke. Posebno sam volela kada si ti igrala sa nama. Naravno posle nekog vremena dolazio je i tvoj muž da se malo glupira sa nama decom. Mi smo bili mali a on nam je bio zabavan što je odrastao čovek a ponaša se kao dete. Sećam se da bi ti vikala na njega i izgurivala ga iz sobe da nam ne pokravi našu zabavu. Kada smo odlazili kući uvek si nas zadržavala da nam spakuješ malo torte. Moja mama se stalno čudila kako je moguće da tako ne znaš da kuvaš i praviš kolače. Naravno da bismo pojeli torbu koju smo poneli kući pored svih kritika da je mogla biti bolja. Znaš šta, nedostaje mi sve to. Mrzim što mogu samo svega toga da se sećam. Žao mi je što ne možemo više da dolazimo i što ne možemo više da te vidimo. Nedostaješ mi jako. Volela bih da se još samo jednom ovako provedem na Svetog Trifuna. Ustvari svi bismo voleli.
